Srpski književni glasnik

оу

КАРНЕВАЛ У ЦАРИГРАДУ. 357

Трговина је била извор млетачког богаства, а. нагомилано богаство у целокупан живот млетачки унесе раскош. Трговином са истоком и западом драгоцености, елегантни украси и скупоцене материје гомилаху се у Млецима, и све чега беше оданог вештини, и да је разуме, тражаше склоништа у овом граду, где се могло угодно живети помоћу ње. Потпомажући своју индустрију република успе да се својим појединим Фабрикатима такмичи са целим ондашњим светом. Услед нагомиланога богаства и преФињенога укуса, и јавни живот млетачки промени свој тип. Господа и даље још трговаху, али се скупоцено облачаху и лепо провађаху, а госпође више нису гледале само на кућу, из које се раније врло ретко излазило, него се стадоше јављати чешће на трговима и другим јавним местима. Ca напуштањем куће бише напуштене и скромност и штедња, и женскадијом овлада жудња за скупоценим евиленим хаљинама, за украсима од сребра, злата и драгог камења и за допадањем мушкарцима ; ван куће број забава постаде разноврснији и чешћи, а тим се даде више прилике за истицање лепоте и богаства, у чему Млечићи не оскудеваху.“ Уз то још у Млецима беше особитог расположења, те веселост целокупном животу даваше нарочите дражи, која задивљаваше странца, што би дошао у овај град.

Према томе није чудо што и Млечићи у Цариграду, подсећајући се на веселе часове проведене у Млецима, тражаху прилике да се проведу у потпуно друкчијој средини цариградској. Као што је горе речено, чланови млетачке колоније у Цариграду кретаху се доста слободно. Тога пак нарочито могаше бити у почетку владавине Сулејмана Величанственога, а после суровога Селима 1, оца Сулејманова. И колико слободе уживаху Млечићи, може се судити по томе што управо у доба, кад су се јаничари бунили у Цариграду и кад се обично говорило да тамо

4 P. G. Molmenti, Z.a Sfora di Venezia mella vita privata, dalle origini alla. caduta, della republica, 9. ediz. Torino 1880, erp. 80.—105.

> Kugenio Mussatti, Za Zomna in Venezia, 9. ediz. Padova, 1892, стр. 79.