Srpski književni glasnik

258 Српски Књижевни ГлАСНИК.

владају само грабеж, убијетва и крађе, млетачки поданици могаху се лепо окупљати, слободно посећивати евоје цркве, приређивати гозбе и весеља, давати представе и лепо се веселити као да су били у Млецима. А једна од најлепших прилика за провођење беше карневал, за који се одлучише Млечићи и Флорентинци да га заједно проведу.“

Договор о томе би учињен првих дана Фебруара 1524. г., Низ свечаности прво отпочеше Млечићи. Тринаесторица од њих еклопише друштво, којем, по тадашњем обичају, требаше прво дати име, те га назваше „Умерени“ (Модегап). Његови чланови добише одело направљено из разнобојних комада. и, кад се епремише, прве недеље отпеваше службу божју у пркви Св. Петра, после које, по обичају који је владао у Млецима, приредише гозбу, на коју позваше не само своје већ и Флорентинце, који раздрагани, а и подстакнути да не изостану иза Млечића, одмах одлучише да припреме светковину, којом ће се одужити домаћинима.

Нарочито изабрани одбор приступио је послу још сутра дан, како би стигао да на бели четвртак (г107еш grasso)“' буде свечаност. Ради тога одмах приступише уресу једне велике дворане, коју украсише скупоценим матери-

6 Карневал код Млечића јавља се доста рано. Трагова његових има још у ХТУ столећу. Због многоструке забаве, коју је пружао гледаоцу у сва времена, било је странаца који су радо долазили да га тамо проведу. Обично је било да се у очи отварања карневала три дана и три ноћи проводило на пијаци Fontego dei Tedeschi, y кварту Св. Вартоломија, па се потом са почетком Карневала низала евечаност једна за другом, од којих су најинтересније биле дана: белога четвртка (Стоуе а Стазво) и последње HeJe.be (Dominica di Сагпауаје). У тим свечаностима, обављаним већином на пијацама, а нарочито на пијаци Св. Марка, суделовао је сав народ у Млецима. Тада су позоришта била отворена за увесељавање народа, као и каФане и сви локали где се јело и пило; било је утакмица у извођењу тежих продукција; а главна драж еветковине биле су маске и њихов врло разнострук и занимљив рад (Више о овоме обичају има. у Ствззерре 1706. Тавни, Кезге, spettacoli, dicertimenti e piaceri degli amtichi Veneziani, II ediz. Venezia, 1891. стр. 105.—122.)

7 Прослављање овог дана код Млечића датира још из 1162. год. као успомена на победу млетачку над Улрихом, патријархом аквилеј-