Srpski književni glasnik

КАРНЕВАЛ У ЦАРИГРАДУ. 261

стањета на претима, којима су веселе играчице давале необично леп „контрапункт“. „Тако су неко време играле свака засебно једна и друге, затим се дохватише за руке и продужише игру по маварски, а најзад настаде поцупкивање по српски“. При томе гипки и сластвени покрети играчица, њихови лаки екокови и она изразитост у покрету усана „у гледаоцима Италијанима изазиваху дивљење тако да није било ни једног, па ни сетарачког, срца, у коме није била успламтела страсна жудња“. Али да игра толико привуче погледе гледалаца нарочито је допринела укусна одећа у играчица, којом се јасно истицала ева грациозност њиховог лепог тела, зато није чудо што се од свих пијеса, извођених то вече, ова највише допала званицама.

За овим се појавише госпође Пероте и отпоче се игра с господом, која је трајала доста дуго, док не настаде извођење нове пијесе, код Млечића познате под именом „Момарија“ (Мошата).о Њено извођење би такође од интереса. „Прво се појави млада девојка, врло раскошно одевена, у пратњи двојице стараца и два пастира, одевених у богато одело. Затим настаде певање песме, у којој квартет изношаше као да девојка јадикује због својих стараца, поред којих јој пропада живот, те исказује сумњу да ће је смрт однети пре него упозна дражи овога света, и слободни и прави живот. За пеемом настаде игра, при којој покретом исказиваху исто што мало пре тога песмом и таман да заврше игру, а појави се емрт, која потегнувши косом посред играча дохвати на девојци одело и косу, чиегу и лепу као злато, на што се ова еручи на под нага, и ту умре“.

Са извођењем „Момарије“ би завршен први део забаве и настаде одмор, а други део отпоче поновном игром госпођа

10 „Момарија“ има свој почетак у представљању комедије, приликом свадбеног весеља, када су младићи преобучени износили смешна дела предака невесте и младожење. Пошто се ово свагда износило бомбастим стилом, „Момарије“ у Млецима називаху M „Dombarie“ —d (Tassi, OD. cit. eTp. 49., 50.) Из ове „Момарије“ или „Бомбарије“ развила се млетачка комедија, чији почетак пада управо у трећу десетину XVI столећа (код Тасини-а на етр. 123. и 124.; о томе види и код Молменити-а у делу La Soja di Venezia nella vita pricafa, Čtp. 512., 313.).