Srpski književni glasnik

Молим ЗА КАРТЕ, ГОСПОДО. 371

се каже, Смитеон наведе у потврду свога казивања, и за доказ своје искрености, ову лепу црту америчких обичаја. Што се мене тиче, ја налазим да је она дивна, и да је вредно испричати је, јер је она једна довољна да објасни у чему се састоји сва тајна оног упрошћеног живота којим је у Сједињеним Државама замењено оно наше гнусно канцеларијеко пискарање Француско. Штета је само што нећу моћи у исто време да покажем онај тако занимљиви енглеско-амерички нагласак тога човека, и његову непоколебљиву озбиљност, и тон дубокога убеђења којим он зачињаваше своју причу од почетка до краја, на велико задовољетво присутних слушалаца.

Он рече:

— Какви сте ви то људи, те правите тако замршену ствар од ове тако просте ствари: возити се железницом 7 Нашто To непрекидно тумарање железничких чиновника и та вечита контролисања 7 То нема савршено никаква емисла. Код нас нема ничега од свега до тога!

Узмимо један пример.

Узмите, рецимо, железничку пругу од Дојтона до ушћа Мисисипи. То је пруга која вертикално прелази добру једну половину Северне Америке, пут који од прилике траје шест дана.

У Дојтону, станица је ван вароши ; то вам је као нека шупа, отворена са свих страна и у коју сваки може да уђе.

Можете у њу улазити, из ње излазити, како вам је воља; можете прелазити преко пруге, или се провлачити између возова. Ако вас каква машина, маневришући, дохвати се леђа и обори, тхе! тим горе по вас; нема сумње, нама ће бити жао што се то догодило, али ваше је било да се чувате. Живот није толико на одмет да због њега не вреди осврнути се по који пут.

Рецимо, дакле, да хоћете да путујете у ово или опо место, које било, то не мења ствар. Ништа простије. Воз је ту, и чека вас. Карту сте извадили или не — то је ситница без важности, — и сели сте у један крај купеа који вам се свидео. Поред вае, се ногама пребаченим Ha друго

24%