Srpski književni glasnik

Молим ЗА КАРТЕ, ГОСПОДО. 318

Други му одговори :

— Ја немам карте.

— Молим, не мари ништа, одговара влаковођа. Куда путујете 7

— Ту и ту.

— Отаје толико.

— Ево вам.

— Хвала.

Приђе трећем.

— Молим за вашу карту, господине.

— Немам карте.

— Молим, не мари ништа. Куда путујете 7

— Ту и ту.

— (raje толико.

— Немам да платим.

— Молим, не мари ништа, господине. Влаковођа онда дигне руку и повуче звоно за узбуну.

Воз етане.

— Молим вас да сиђете.

Председник егревилекога суда, чувши ово, забезекну се од чуда.

— Да сиђе Где да сиђе 2

— Где било.

— Усред пустиње 7

— Усред пустиње, или где буде; где се затеку.

— Та то је ужасно! узвикну председник, пошто је ћутао један тренутак. Та то је дивљачки, то је свирепо, то је махнито !

— Махнито 7 свирепо 7 дивљачки 7 понови Смитеон ; по чему 7

И онда мирно, гледајући око себе зачуђеним очима, он изрече ову истину, на коју судија не могаше наћи одговора :