Srpski književni glasnik

Књижевни ПрЕгГЛЕД. 5715

велики опортунист, који је почео као војник Парламента у борби противу Краља, а свршио као диктатор који је поништио права Парламента; — Морли, један доктринар, који је, дошав на владу, најискреније покушао да изврши оно што је пре тога, као неодговоран новинар, препоручивао... Управо, због ове супротности између Морлија и Кромвела било је интересантно знати, шта Морли мисли о Кромвелу. Је ли он, како се могло претпостављати, одлучни противник великог пуританског државника 7 Или је елучајно, — што би било још занимљивије, — његов одушевљени присталица

Пошто је прочитала „Оливера Кромвела“, енглеска је публика. морала бити прилично изненађена. Морли је у том свом делу био толико објективан, да га је немогућно уврстити ни у противнике ни у присталице Кромвелове. Морлијева објективност заслужује да се напочито помене, јер код енглеских историка објективност није тако честа врлина. Ако енглески политичари имају много историјског емисла, енглески историци, опет, имају не мало политичких предрасуда, и ово друго проистиче може бити из оног првог. Баш због тога што се код Енглеза толико поштују традиције у политици, ове се никада не одвајају сасвим од садашњости да би прешле потпуно у историју, и следствено, писати о њима се историјског гледишта, није лака ствар. Пошто, у политици, садашњост продужава прошлост, то се ни у историји при проучавању прошлости не може сасвим заборавити на садашњост. Да не помињемо ништа друго: две политичке странке које данас у Енглеској постоје, јесу у пуном смислу речи историјске странке; оне трају већ неколико векова, и за то време њихове главне тежње, релативно, мало су се измениле. Кад се узме да борба тих двеју странака испуњава. већи део енглеске историје, онда излази да један енглески историк не може бити довољно објективан, ако претходно не престане припадати и једној партији у еадашњости. У Енглеској, где сваки сматра за своју грађанску дужност имати своје политичко уверење, тако је раскидање с партијским везама готово немогућно. И ето тако се објашњује зашто су два најчувенија енглеска историка Х1Х