Srpski književni glasnik

Фе а —

Књижевни ПРЕГЛЕД.

сати због његових политичких недостатака, као што то опет чине његови противници.

Као год што су у Кромвеловом карактеру помешане добре стране с рђавима, тако су и у његовим делима помешане добре последице се рђавима. Главно је његово дело што је реорганизовао трупе које су се бориле под заставом Парламента. Он је разумео да победити може само једна војска састављена од таких људи који се из уверења, чанатички боре. Оп је узимао, дакле, за своје војнике само људе моралне, „са страхом у Господа“, који ратовање нису сматрали као занат већ као борбу за начело. Његова војска није била обична војска: то је била једна партија под оружјем. Али баш због тога што је била така, она се, по добивеној победи, није дала више распустити. Будући колико војна толико и политичка организација, она је ематрала да она и у мирно доба има посла. Она се онда претворила у клуб; стала мешати у политику; хтела контролисати Парламенат ; дошла најзад се њим у сукоб и, пошто је сила била на њеној страни, успела да му преотме власт. Народни су се посланици морали уклонити испред Кромвелових оФицира. Према овоме, какав суд да се донесе о тој пуританској војеци коју је Кромвел образовао 7 Очевидно, она се не може, без резерве, ни хвалити ни кудити. Јер, та војска била је и зло и добро, наизменце, — добро у рату, а зло у миру.

При оцењивању Кромвелове личности и рада, Морли се ставља на средину између оних историка који су присталице Кромвелове, и оних који су његови противници. Његове присталице тако су опчињене великом и необичном личношћу његовом, да нису више у стању да виде никаке погрешке у његовом раду, покушавајући да оправдају и оне покоље које је чинио у Ирској. Противници његови, пак, толико мрзе његов рад, да нису више у стању говорити непристрасно о њему као о човеку. За њих је Кромвел један политички ТартиФ, који је од пуританизма начинио себи образину, остајући на дну душе тиранин исто онако као један Срорца или један Борџија. Морли