Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШПЛИ ПРЕГЛЕД.

БОЈИСЛАВЉЕВО ВЕЧЕ.

„Управа није рада да рескира, те да са малим бројем проба изнесе Војислављеве лепе стихове први пут на српску позорницу, и с тога ће то учинити онда — ипак кроз кратко време — кад буде у могућности“. Озако је гласила изјава позоришне управе у 3. броју њеног органа од 21. јануара, јер је Војислављево вече требало давати 25. тог месеца, па се, већ по обичају, наравно, није давало. Као узрок су тада наведене глумачке болести, што би само у том случају могло бити истина, ако су улоге у Војислављевим комадима биле друкчије подељене; јер ови који су у овом вечеру имали посла, баш су имали посла и у свакојаким комадима што су се крајем јануара играли. Како му драго, глумци су ваљада доцније прездравили, у толико лакше ако нису ни били болесни, али оно „кратко време“ отегло се сво до 12. маја, неких три п по месеца дакле, те смо на тај начин добили то литерарно вече, које је једино е те стране интересантно, у летње дане, кад ни оперете нису више мамац за публику. Непоричем, међутим, да је представа. у позоришту згодно пала са радом одбора за епоменик томе песнику, али било би и сувише приписивати оним јануарским глумалким болестима толико предвиђања. Како је пак испало Војислављево вече, позориште је пре одмогло задатку који је себи посгавио тај одбор београдских девојака, него што је допринело, колико му је у моћи, да се и широј публици покуша омилеги бинским приказом тај песник који је тако драга лектира ужем кругу читалаца. Јер, излазећи из позоришта, ми смо сви имали јасач утисак, да управа ни сад није била у могућноеги да даје Вјислављево вече,