Srpski književni glasnik

390 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Џон К. Ингрем, Историја Политичке Економије, превео с енглеског Милић Ј. Радовановић, прољесор Велике Школе.

Последњих година опажа се живљи покрет у нашој економеко-Финансијској књижевности. До скора се о економским и Финансијеким питањима, која тако дубоко засецају у интересе земље, расправљало само у новинареким чланцима, писаним обично тенденцијозно и без дубљег познавања ствари. Сад већ постоји и стручан лист „Финансијски Преглед“, и неколико повећих радова, махом превода, који заслужују сваку пажњу. :

Међу тим радовима ваља нарочито споменути г. Милића Ј. Радовановића превод Ингремове Историје Политичке Економије. Ингремово дело истиче се међу свима делима у којима је критички изложена историја економских доктрина, како пишчевим дубоким познавањем · предмета тако и извреним распоредом и оригиналним излагањем. Али, и ако је писац без замерке кад излаже те доктрине, може му се пребацити да је одвећ етрог, чак и пристрасан, у 0цени пиезца који не припадају историјско. ФилозоФској школи. Ингрем је присталица учења Огиста Конта; за mera Je Политичка Економија саставни део Социологије, а не одвојена научна дисциплина. А одричући сваку вредност економској науци, Ингрем је одриче и људима, који су покушали да од Политичке Економије створе науку. Због тога се може оспорити тачност његовог мишљења. о Малтусу, Рикарду и Џ. Ст. Милу.

У опште, кроз цело дело осећа се утицај школе којој писац припада; а та је школа исто тако далеко од истине, као и класичка школа. Јер, као што је претерано постав. љати као закон принципе економске вештине, који немају ничег општег ни апеолутног, што, у осталом, Ингрем се праBOM замера присталицама. класичке школе, исто је тако претерано спорити могућност, да се од Политичке Економије створи наука, и то наука, која није само једна глава Социологије. Економски појави разликују се од осталих друштвених појава, и ако су се њима у непрекидној вези.

и У у

ви о ЗА БИ O II II а