Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 591

Због тога је врло корисно, што је г. преводилац допунио издање Ингремове Историје уводом, у коме је изложио суштину и развитак историјеко-ФилозоФеке школе. Тим је, у неколико, обраћена. пажња. читаоцима на гледиште, на које се етавља писац при оцени присталица оних економеких школа којима оп сам не припада.

Али се, и поред горње замерке, не може оспорити велика вредност Ингремовог дела. Преведено на еве важније европске језике, оно је несумљива добит и за нашу књижевност. А ерпско издање заслужује у толико већу пажњу, што преводилац зна не само језик на ком је оригинал написан, а то доказује овај, у еваком погледу, извретан превод, већ и предмет о ком се дело бави; међутим, ни једна ни друга особина не находи се увек у наших преводилаца стручних дела.

Др. Мом. А. Нинчић.

Latinsko-hrvatski vječnik za škole. Izdanje drugo priredio Mirko Divković, ravnatelj kralj. gornjogradske gimnazije zagrebačke. Bez kruta veza stoji Y kr. 50 fil. U Zagrebu, troškom i nakladom kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinske zemaljske vlade. 1900. Велика oeMuHa, VII + 1161 crp.

Позната. је ствар, да су 1881. год. M. Ваљавац, Фр. Пеграчић, М. Дивковић и С. Жепић превели Хајнихенов латински речник (који је протумачен немачким речима). Лане је прештампао тај речник М. Дивковић фонетиком и круанијим. словима, зато је овај речник мало шири и дужи и за 100 страна дебљи од старога (1881). Г. Дивковић је на много места и језик поправио, али на више места и смисао покварио; види н. пр. сарпо, сћогадиз, согпит, ргога и т. д. У старом је речнику стајало, да је саро, от, m. = „главаш, главоња...“, али је г. Д. то покварио и написао „главурда, главетина“, по евој прилици зато, што он мисли, да. је стп. ОгозвКорг = „тлавурда, главетина“. "Тако је и код речи cormum стајало у старом речнику „дрењица“, дренула (КогпејКивеће)“ = „дрењина“, а г. Д. је место тога на-