Srpski književni glasnik

592 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

писао „дријен“, тако да је у њега еогпшт (дрењина) и согпиз (дрен) једно те исто: „дријен“.

Ево још неколико примера: picea = „Oop“; — pinus = „оморика, бор“. Зар је „оморика“ и „бор“ једно те исто дрво“ Оморика је друго дрво а није риппз (као што је доказао Ј. Панчић, а сад стоји и у Вукову Речнику 1898). Рип је бор, а ргееа је смрча, што потврђују и талијанске речи рпо и рееа, које чмају исто значење. Према томе треба поправити значење у речи ршећил, pincus M T. J. —

Угабишт = „стадиј, грчка мјера, дуљина од 200 мјетара или 125 корака.“ Стадија није ни „200 метара“ ни „125

корака“. Зар је „200 метара“ =.„,125 opaka“? — Šepia = „сипа (морска риба)“ Тако и 1881. год. Ђера није риба. — Senticetum, зепн8 = „драча“. Између 5сп5 и senНеепш разлика је као између „бор“ и „борик“, „врба“ и врбљак“ и т.д. — Кадо тумачи г. Д., „етругати, остругати“; „остругати, обријати“; ађгадо : „оетругати, оетрићи, ошишати“; tondeo: „етрићи, острићи, бријати, обријати“; dcгопб део: „острићи, стрићи, ошишати“... Дакле габдеге значи „обријати“, а абгабдеге „острићи, ошишати“! Топбеге гначи

~ ·

„Opnjarnu, oOpnjarnm“ a detondere нема тога значења! Оваквих погрешака има врло много.

Г. Д. мисли, да је етимологија гатање, зато каже да су речи ји МЕ, звето и бходауо и т. д. сродне. Срећом нема. много етимологије, јер се у овом речнику сродне речи негде помињу а негде изостављају. Сродне се грчке речи HOMIMby H. HD. KOM: mater, pater, socer, domus, Mu T. M., a изостављају ce KOJ: sex, зерјет, осјо, десет, рез и т. д.

И у методу има врло знатних погрешака, н. пр. о речима габо, виш исписане су три стране, о речима ад, in, гез више од две стране, о многим речима има више од једне стране. Ученик може каткад потрошити десет „Jo двадесет минута, док нађе шта на неком месту у писца значе речи габо, гев и т. д. У Ингерелевову речнику (1881) запремају речи габо и гез свака од прилике половину стране. Колика је то разлика !