Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 593

Г. Д. често различне речи једнако преводи, н. пр. шbiscum m malva, milium m panicum и т. д. Ученик не може из овога речника научхити, каква је разлика у значењу у многих речи он. пр. у ропо, јего. гего (део); loquax m garrulus: 10118, тапша, општи, рога, уајуае и т. д.

Г. Д. не пише једнако страна имена. Он пише п. пр. Алцибијад, Цекроп, Цербер, Цир, и т. д.; поред тога пише Алкидама, Керамик, Сикијон, Тукидид, Ферекид и т. д. У азбучном реду пише ЦеФал, Халцедон, Сцир, Сците и т. д. а поред тога КеФал (код Ргос115), Халкедон (код Хепостаев, Thrasymachus), Скир (код ГуКотебев), Скићани (код Апасћагаа) и г. д. Ученик може мислити, да су Сците и СкиЋани два различна народа. За тим пише Шпарта и т. д. Шпартак ; уз то Сперхеј, Спурина, Стагира и т. д. Властита имена гради г. Д. сад од основе сад од номинатива, а не држи се никаква правила, н. пр. пише: Бијант, Димант, — Калхае, СиФаке, и т. д.

И иначе има у језику знатних погрешака, н. пр. град Секванаца (код Хезопно), брат Јупитара и Плутона (код Neptunus), лука Плирије (код Хушрћаеши) и т. д. Треба: секвански град, Плутонов брат, лука у Илирији и т. д. Тако и чиним распасти се (код Лапегасо), поименце (M. особито) код pecus, Тугапио и т. д. (паше ећ = 1) по имену, поименце (н. пр. казивати), 2) особито ; за то г. Д. и онда каже поименце, кад треба рећи особито (патепшШећ, ђезоп бегај, „зид, јаму повући, murum {ossamque...“ (perduсеге). Како се може зид или јама вући 2

Према томе се види, да је ово слаб речник. Овде сам поменуо мало примера, зато што ћу на другом месту о њему више говорити.

Речник Јована Ђорђевића биће и у етвари бољи од овога, а у методу је без сумње бољи, а и Ингерелевов је без сумње много бољи.

В. ЂеРИЋ.