Srpski književni glasnik

402 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Бог слеже раменима и махну забринуто главом.

— Иди, кад желиш, рече, али нећеш добро проћи.

=

И одједном, неким чудним начином, Марко се на свом Шарцу обрете на земљи.

Окреће се око себе, разгледа предео, али никако да се разабере где је. Гледа Шарца. Јест, Шарац онај исти. Гледа топуз, сабљу; напослетку одело. Све исто, сумње нема. Маши се тулумине. И она ту, пуна вином; ту су и лаки брашњеници. Све га уверава да је он, онај стари Марко, али никако да разазна где је. Како му се тешко бејаше одлучити шта да сад на земљи предузме, он најпре одјаши Шарина, веза га за једно дрво, скиде тулумину, и узе пити вино, да би, к'о вели, тако на доколици, о свему добро промислио.

Пије тако Марко и обзире се не би ли запазио кога познатог, док тек прозвижда поред њега један на велосипеду и, уплашен од Маркова чудна коња, одела и оружја, потера што брже може, оеврћући се да види колико је већ далеко од опасности. Марко се опет највише препаде од чудна начина путовања и помиели да је каква утвора; али ипак се реши да се се тим чудовиштем пусти у борбу. Попи још један леген вина и дође крвав до очију, један даде Шарцу да попије, па онда врже тулумину у траву, самур-капу намаче на очи, и узјаши Шарца, који већ беше од пића крвав до ушију. Брло се јунак расрдио и рече Шарцу :

— Ако л' ми га, Шаро, не достигнеш,

Сломићу ти ноге све четири.

Кад саслуша Шарац овако страховиту претњу, на коју се већ одвикао на оном свету, потече као никад дотле. Како је силан полегао, све коланима брише прашину по друму, а бакрачлије туку црну земљу. Бежи и онај пред њиме као да крила има, и све се окреће. Гонили се тако два пуна сата, па нити онај да утече нити се даде Марку стигнути га. Догнаше се тако близу до једне путничке механе ; кад то виде Марко, побоја се да му сасвим не

e iu. Kai i a