Srpski književni glasnik

404 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Јера. ми је грдно додијала.

Ту Марко одјаши Шарца, веза га пред механом, а механџија уђе да донесе вино. Врати се отуд носећи малу чашу, од „деци“, на послужавнику. 'Тресу му се руке од страха, те се. пљуска вино из оне чаше, и тако приђе Марку.

Кад виде Марко ону малу чашу, бедну, испљускану, помисли да онај збија е њиме шалу. Расрди се јако и ошину механџију дланом по образу. Ударио га је тако лако, да му је померио три здрава зуба.

Одатле Марко опет појаши Шарца, па пође даље. Међутим они сељаци што се разбегоше одјурише право у срез полицији, да јаве за страховито убиство ; a, hana отправи депешу новинама. Механџија привије на образ хладне облоге, узјаши коња, па право лекару, те узме уверење за тешку повреду; оде затим адвокату, те га овај детаљно испита. о свему, узме му паре, и напише кривичну тужбу.

Начелник срески нареди одмах једном писару да са неколико наоружаних жандарма пође у потеру за зликовцем, а депешом пошље распие по целој Србији.

Марко и не сања шта му се спрема и како су већ стигле две три страшне тужбе „снабдевене пропиеном таксом“ и наводима параграФа за убиство, за тешку повреду, за увреду части; па онда, ту је већ „претриљени страх“ „претрпљени болови“, „трошкови око лечења“, „толико и толико накнаде за прекинути рад у механи, дангуба, писање тужбе, и таксе“. А већ за проношење обеспокојавајућих гласова о убиству Султанову јављено је одмах министајству шиФром и отуд дође брз одговор: „Нека се та скитница одмах ухвати и најстрожије казни по закону ; а најревносније нека се мотри да се такви случајеви не понављају, јер то захтевају интереси наше земље, која је сад у пријатељским односима с турском царевином,“

Муњевитом брзином разнесе се глас на далеко O страшном човеку са чудним рухом и оружјем и још чудпијим коњем.

Марко се упутио друмом од оне механе. Шарац иде ходом, а Марко се наслонио рукама на облучје, па се чуди