Srpski književni glasnik

КРАЉЕВИЋ МАРКО. 405

како се све то изменило : и људи, и околина, и адети, све, све. Би му тешко што је устајао из гроба. Нема њему оних старих другова, нема с ким да пије вино. Свет ради по околним њивама. Сунце припекло да мозак проври, радници се повили, раде и ћуте. Он стане крај друма, па их довикне, у намери да пита за Косово, а радници, кад га угледају, дрекну од страха, па прене куд који из њиве. Сретне се с неким у путу, а онај етукне и стане као укопан, избечи очи од страха, обазре се лево, десно, па као смушен смукне преко ендека или врзине. Што га Марко више призива да се врати, онај све жешће бежи. Наравно да сваки од поплашених одјури право у срез и тужи за „покушај убиства“. Пред среском кућом закрчио народ да се не може проћи. Вриште деца, кукају жене, узбунили се људи, пишу адвокати тужбе, куцају се депеше, тумарају полицајци и жандарми, по касарнама трубе дрече на узбуну, звоне црквена звона, држе се по црквама молепетвија да се та беда отклони од народа. Проструја глас кроз масу да се повампирио Краљевић Марко, те се од те страхоте поплашише и полицајци и жандарми, па и сами војници. Куда ћеш се, брате, борити се Марком живим, а камо ли још кад је вампир !

Јаши Марко лагано и чуди се човек што Срби беже од њега, кад су га толико звали и толико му певали. Не може да се начуди чуду. Најзад помисли да још и не знају ко је он, па кад дознаду замишља задовољно како ће га дивно дочекати, како ће он искупити све Србе па се кренути на Султана. Идући тако, угледа крај друма диван хлад од велика раста, па сјаши Шарца, веза га, скиде тулумину и узе да пије вино. Пио тако и размишљао, па се јунаку мало попридрема. И Марко се. наслони главом без икаква узглавља, и леже да борави сан. Таман га сан поче хватати, док тек Шарац, припазивши неке људе који Марка опкољавају, поче ногом тући о земљу. 'То беше срески писар с десет жандарма. Скочи Марко као помаман, пригрте ћурак изврнувши га наопако (био га скинуо због врућине), узјаши Шарца, узе у једну руку сабљу, у другу топузину,