Srpski književni glasnik

406 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

а дизген од Шарца држи у зубима, па тако учини јуриш међу жандарме. Ови се препануше, а Марко онако ердит иза сна узе једног по једног даривати: ког сабљом, ког буздованом. Није се ни трипут окренуо, а већ свих десет е душом растави. Писар, кад виде шта би, заборави на извиђај и параграље, већ даде плећа, па стаде да бежи. Марко се натури за њим и подвикну :

— Стани, к...., незнана делијо,

Да те Марко куцне топузином !

То рече, па заљуља топузину и пусти за „незнаним делијом“. Мало га дохвати само сапом од топуза, и онај паде као свећа. Звекнуше празне узенгије. Марко допаде до њега, али га не хте погубити, већ му руке савеза наопако ; затим га обеси своме Шарцу о ункаш, и врати се својој тулумини ; па кад узе пити рече оном беднику :

— Ходи к...., да пијемо вино!...

Онај само стење од бола, превија се и праћа онако обешен о ункашу, а то Марку дође нешто за. смеј, па се узе смејати како онај ситно цвили. „Као маче!“ помисли Марко, па опет у смеј; лепо се човек ухватио за трбух од смеја, а све му сузе на очи крупне као ораси.

Узе онај кроз плач молити да га пусти, а обећава да неће чинити кривични извиђај.

Марку се још више даде на смеј, па лепо да пукне човек ; и од силног смеха немаде кад да говори десетерцем, већ погреши те ће рећи прозом :

— Па који те враг, јадниче у Бога, нагна амо“

Али ипак је Марко жалостивна срца. Ражали се човек, па таман да приђе да одреши онога, кад погледа, а друга десеторица са једанаестим поглавицом, сви исто одевени као и они први, опет га опколили. Марко допаде до Шарца, збаци онога у траву (те се опај некако откотрља низбрдицом у ендек крај друма и зајеча), а Марко узјаши Шарца, па онако исто учини јуриш. Опет, док се окрену два три пут, свих десет жандарма с душом растави, а писар опет стаде да бежи, те Марко и њега стиже сапом од топузине. Веза га и обеси о упкаш, па онда оде да извади

Vo виа a

о Љета

a