Srpski književni glasnik

408 Српски Књижевни ГлАСНИК.

кад тамо виде да је опкољен војском. Јече трубе, бију добоши, грувају пушке, грме по околним висовима топови. Пред њим војска, за њим војска, лево, десно, свуда. Шарац се пропе, па јурну право, Марко докопа топуз и кидиса у гомилу, која биваше све гушћа око њега. Тераше се више од два сата, док Шарац поче бацати крваву пену, а и Марко се већ уморио ударајући оном тешком топузином. Пушке му не могаху лако додијати, јер је на њему оклоп од гвожђа, а испод њега панцир-кошуља исплетена од челика, а поврх тога три ката одела, па тек ћурак од курјака. Али, које пушке, које топови, које маса удараца савладаше Марка. Одузеше му коња, одузеше оружје, везаше га, и стражарно га епроведоше у срез на ислеђење.

Пред њим десет војника, за њим десет, и тако се обе стране по десет е пуним пушкама и бајонетима на њима. Руке му везане наопако, па ударене лисице; на ноге метнули тешке окове од шесет ока. Као главна стража је батаљон војника напред, батаљон позади, а са стране отуд и отуд тутњи по једна батерија топова. Све то спремно као у ратно доба. Шарца воде дванаест војника, по шест са сваке стране, а и њему метнули јаке ћустеке и мрежу на уста, да кога не уједе. Марко се намрштио, у образима дошао сетан, невесео, опустио бркове, те пали по раменима. Сваки му брк колико јагње од по године, а брада до поЈаса, као јагње годишњаче. Уз пут, кад га спроводе, пење се светина по врљикама, плотовима и дрвећу, само да би га видели, а он и иначе све оне око себе за читаву главу, и више, надвисио.

Доведоше га у среску кућу. У својој канцеларији седи срески начелник, мали журав човечић, упалих груди, тупа погледа, кашљуца при говору, а руке му као штапићи. C леве и десне стране стола његова по шест пандура са запетим пиштољима.

Изведоше окована Марка преда њ.

Капетан се уплаши од окована Марка, дркће, као у грозници; избечио очи, па не може да проговори. Једва се прибра и, кашљуцајући, поче промуклим гласом питати:

—_— Шид И и