Srpski književni glasnik
КРАЉЕВИЋ МАРКО. 409
— Како се зоветег
— Марко Краљевић, јекну гласина, и капетан се стресе и испусти перо; они пандури стукоше назад, а светина заглави врата.
— Молим вас, говорите тише, јер стојите пред влашћу. Ја нисам глув. Кад сте рођени 7
— 1321 године.
— Одакле стег
— Из Прилипа града бијелога.
— Чиме се заниматег
Марко се нађе у чуду кад га ово упита.
— Питам: јесте ли чиновник, трговац, или радите земљу 7
— Није мени ни бабо орао,
Пак је мене љебом одхранио!...
— Каквим сте послом дошли онда 7
— Како, каквим послом Па зовете ме из дана у дан већ пет стотина година. Једнако ме певате у песмама и кукате: „Где си, Марко“ „Дођи, Марко!“, „Куку Косово!“ па ми се већ у гробу додијало, и замолих Бога да ме пусти да дођем амо.
— O, брате слатки, глупо си урадио. Којешта, та то се само тако пева. На песму, да си био паметан, не би ни полагао, нити бисмо сад имали толику невољу, и ми с тобом и ти с нама. Да си званично, позивом, позват, е то је већ друго. А овако немаш олакшавајуће околности... Којешта, каква посла ти овде можеш имати. Заврши капетан нејвозно, а у себи помисли: „Иди до врага и ти и песма. Измотавају се људи, те певају којешта, па сад мене овде да хвата грозница!“
— 0ј давори ти, Косово равно,
Шта ли си ми дочекало тужно,
После нашег честитога кнеза
Да цар турски сад по теби суди!.. говори Марко као за свој рачун, а затим се обрати начелнику есреском:
— Ја ћу поћи, ако нико неће,