Srpski književni glasnik

КРАЉЕВИЋ МАРКО. 415

виле. Сад је омршао: сама кожа и кости, броје му се ребра, а о кукове можеш торбе обесити.

Марку је најтеже било кад се деси случај, те га епроводе некуд на рад и види евога Шарца тако пропала. Више га је то болело него сви његови јади. Често би, кад види Шарина. тако бедна, пролио сузе и се уздахом започео:

Шарац се онда окрене, па болно зајже, ал у том зазвони кондуктер и трамвај крене даље, а стражар учтиво опомене Марка да продужи пут, јер му импоноваше енага и раст Марков. Тако и не доврши реченицу.

Тако је сиромах Марко мучио муке за род свој десет година, не напуштајући идеје о освети Косова. Трамвајеско друштво је Шарца шкартирало, те га купи неки баштованџија, да му окреће долап.

(Свршиће се).

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ.

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ.

(6).

— Ви нећете да ме слушате, Гранде, одговори му Кришо. Купујте их брзо, за две године добићете двадесет на сто, осим камате и одличног курса, пет хиљада ливара дохотка на осамдесет хиљада динара. Сад је цена осамдесет динара и педесет пара.

— Видећемо, одговори Гранде трљајући браду.

— Боже! рече бележник који беше отворио новине.

— Шта је узвикну Гранде у тренутку кад му Кришо поднесе новине пред очи рекавши му: — Читајте овај чланак.

„Г. Гранде, један од најуваженијих париских трговаца, убио се јуче из пиштоља. Пре тога видели су га као и обично на берзи. Раније је био послао председнику Скупштине своју оставку, а тако исто дао је оставку и на звање судије у трговачкоме суду. Банкротетва г.г. Рогена