Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 417

— Знаш шта, скувај за њ каву врло јаку; чула сам од г. де Грасена да се у Паризу пије кава врло јака. Метни много каве.

— А где Mu Je?

— Купи.

— А ако ме сретне господин 2

— Неће, он је на ливадама.

— Идем одмах. Али господин Фесар питао ме је већ да нам нису дошла Три Мудраца, кад ми је дао свеће. Цела ће варош знати за наше расипање.

— Ако твој отац примети шта, рече гоепођа Гранде, у стању је да нае туче.

— Па нека нас туче, ми ћемо примити ударце на коленима. У место сваког одговора госпођа Гранде диже очи к небу. Нанона узе капу и изиђе. Евгенија даде бео чајршав и убрусе, донесе неколико гроздова, које беше забаве ради повешала на тавану; ишла је кроз ходник на претима, да не би пробудила свога рођака, и не могаше се уздржати да не прислушкује на вратима дисање које се у подједнаким размацима чуло са његових усана.

— Несрећа је будна, док он спава, рече она у себи.

Она. узе најсвежије лишће од лозе, наређа грожђе тако укусно како би га наредио какав стари кувар, и сва срећна. донесе га на сто. У кујни покупи крушке које њен отац беше одбројао и сложи их међу лишће у облику пирамиде. Била је готова да изнесе све што има. у кући, али су кључеви били код оца. Нанона се врати носећи два свежа јајета. Кад је угледала јаја, Евгенији чисто дође да загрли Нанону.

— Закупац Ланде имао јаја у котарици и, на моју молбу, даде ми их чича да ми се умили.

После два часа спремања, за које је време Евгенија двадесет пута остављала рад да види ври ли кава, да ослушкује шта јој ради рођак, који беше устао, њој пође за руком да спреми ручак врло прост, који није стајао скупо, али који је страховито одступао од укорењених

27