Srpski književni glasnik
ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 419
"— Света Богородице! узвикну Папона кад чу ове речи.
— Јаребицу, рече у себи Епгенија, која би за једну јаребицу дала све што је била заштедела.
— Седите, рече му стрина.
Господичић се извали у паслоњачу као нека лепа жена кад се извали на свом дивану. Евгенија и њена мати узеше столице и седоше близу њега, крај ватре.
— Ви живите овде сталног рече им Шарл коме се дворница учинила дању још ружнија но што је била у вече, при свећи. m
— Стално, одговори Евгенија гледајући га, осим за време бербе. Тада идемо да помажемо Нанони и еви седимо у опатији Ноаје.
E — Не шетате се пикад 7
— По који пут недељом, после вечерње, кад је време лепо, рече госпођа Гранде, изиђемо до моста или да видимо како се коси сено.
— Имате ли овде позориште 7
— Ићи у позориште! узвикну госпођа Гранде, гледати глумце! Али, господине, зар ви не знате да је то смртни грех 7
— Изволите, драги господине, рече Нанона носећи јаја, спремили емо вам пилиће у љусци.
— (0! свежа јаја, рече Шарл који, као људи који су навикли на раскош, беше већ заборавио на своју јаребицу. Та то је изврено! Још кад бисте имали мало масла 7
— Масла! Остаћете онда без колача! рече слушкиња.
— "Та донеси масла, Нанона! узвикну Евгенија.
Евгенија је посматрала свога рођака, који је секао танке кришке хлеба, и уживала је у томе као што најосетљивија париска гризета ужива у каквој мелодрами у којој невиност односи победу. До душе, у Шарла, кога је одгајила отмена мајка а усавршила жена у моди, беху покрети умиљати, отмени, одмерени, као покрети какве каћиперке. Сажаљење и љубав једне девојке од утицаја су доиста магнегеског. Зато Шарл, осећајући да је предмет посматрања. своје рођаке и своје стрине, не могаде измаћи
27%