Srpski književni glasnik

490) СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

утицају осећања која беху управљена на њ купајући га тако рећи. Он управи на Евгенију поглед пун доброте, пун милоште, поглед који као да се емешио. Посматрајући Евгенију, он уочи изредни склад у цртама овога чедног лица, њено држање у коме беше оличена невиност, чаробни сјај њених очију, у којима су светлуцале младе мисли о љубави и у којима чежња није знала за насладу.

— Бога ми, драга рођако, да сте у великој ложи у опери и у балекој хаљини, ја вам стојим добар да би стрина била потпуно у праву; ви бисте изазвали много грехова: жељу у људи, љубомору у жена.

Ова похвала стеже Евгенијичо срце и испуни га радошћу, и ако ништа није разумела.

— 0! рођаче, ви се подемевате једној сиротој паланчанки. — Да ме познајсте, драга рођако, ви бисте знали да се ничега толико не тгнушам колико подемевања: оно квари срце, вређа све осећаје...

И он у сласт поједе кришку хлеба премазану маслом.

— Не, ја по свој прилици нисам довољно духовит да се подемевам другима, и тај ми недосгатак много смета У Паризу нађу начина да упропасте човека ако кажу: „Има добро срце“. Ове речи значе: „Сиромах, глуп је као носорог.“ Али како сам ја богат и познат са своје вештине у гађању, јер на тридесет корака, усред поља, из сваког пиштоља оборим лутку првим метком, то се нико не усуђује да ми се подемева.

— То што сте рекли, рођаче, показује добро срце.

— Имате врло леп претен, рече Евгепија; смем ли замолити да га видим.

Шарл пружи руку смакнувши претен, и Евгенија поцрвене кад је врхом својих претију дотакла ружичасте нокте свога рођака.

— Погледајте, мајко, како је лепа израда.

— Ao! шта је ту злата, рече Нанона носећи каву.

— Шта је т07 упита Шарл смејући се.

=> и ју ои иЕ реп

Mi A...