Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 421

И он показа дугуљасто земљано лонче, глеђеисано изнутра, опточено пепелом, на чије је дно падала кава враћајући се на површину течности која је кључала.

— То је кувана кава, рече Нанона.

— Ax! драга стрина, оставићу бар каква благотворна трага о своме борављењу овде. Ви сте много заостали ! Ја ћу вас научити да кувате добру каву у џезви Шапталорвој.

Он покуша да објасни систем Шашпталове џезве.

— O, то је страшно заплетено, рече Нанона, требало би на томе провести евој век. Никад ти ја нећу кувати каву тако. Таман! а ко би полагао нашој крави траву, док бих ја кувала кавуг

— Ја ћу је полагати, рече Евгенија.

— Баш је дете! рече госпођа Гранде гледајући своју кћер.

На реч дете, која је подсећала на бол готов да се излије на овог несрећног младића, све три жене заћуташе и погледаше га са саучешћем које му паде у очи.

— Шта вам је, рођако 2

— Пет! рече госпођа Гранде Евгенији која хтеде да одговори. Ти знаш, кћери, да је твој отац узео на се да говори с господином.

— Реците Шарл, рече млади Гранде.

— А! ви се зовете Шарл 7. Лепо име, узвикну Евгенија.

Несрећа која се наслути не изостаје готово никад. Нанона, госпођа Гранде и Евгенија, које нису без страха помишљале на повратак старога качара, чуше на вратима лупу алке, чији им одјек беше добро познат.

— Ево оца! рече Евгенија.

Она диже тањирић са шећером, пошто је неколико грумена шећера оставила на чаршаву. Нанона однесе тањир с јајима. Госпођа Гранде диже се као преплашена кошута. Свима овлада неисказани страх, коме се ЦЈарл зачуди, не могући га себи објаснити.

— Шта вам је7 упита их он.

— Та иде отац, рече Евгенија.

— Па шта је е тим“...