Srpski književni glasnik
ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 421
И он показа дугуљасто земљано лонче, глеђеисано изнутра, опточено пепелом, на чије је дно падала кава враћајући се на површину течности која је кључала.
— То је кувана кава, рече Нанона.
— Ax! драга стрина, оставићу бар каква благотворна трага о своме борављењу овде. Ви сте много заостали ! Ја ћу вас научити да кувате добру каву у џезви Шапталорвој.
Он покуша да објасни систем Шашпталове џезве.
— O, то је страшно заплетено, рече Нанона, требало би на томе провести евој век. Никад ти ја нећу кувати каву тако. Таман! а ко би полагао нашој крави траву, док бих ја кувала кавуг
— Ја ћу је полагати, рече Евгенија.
— Баш је дете! рече госпођа Гранде гледајући своју кћер.
На реч дете, која је подсећала на бол готов да се излије на овог несрећног младића, све три жене заћуташе и погледаше га са саучешћем које му паде у очи.
— Шта вам је, рођако 2
— Пет! рече госпођа Гранде Евгенији која хтеде да одговори. Ти знаш, кћери, да је твој отац узео на се да говори с господином.
— Реците Шарл, рече млади Гранде.
— А! ви се зовете Шарл 7. Лепо име, узвикну Евгенија.
Несрећа која се наслути не изостаје готово никад. Нанона, госпођа Гранде и Евгенија, које нису без страха помишљале на повратак старога качара, чуше на вратима лупу алке, чији им одјек беше добро познат.
— Ево оца! рече Евгенија.
Она диже тањирић са шећером, пошто је неколико грумена шећера оставила на чаршаву. Нанона однесе тањир с јајима. Госпођа Гранде диже се као преплашена кошута. Свима овлада неисказани страх, коме се ЦЈарл зачуди, не могући га себи објаснити.
— Шта вам је7 упита их он.
— Та иде отац, рече Евгенија.
— Па шта је е тим“...