Srpski književni glasnik

422 Српски Књижевни ГлАСНИК.

Господин Гранде уђе, баци свој оштар поглед на сто, на Шарла, и виде све.

— А! а! епремили сте част своме рођаку, то је лепо, врло лепо! рече он не муцајући. Кад нема мачке код куће, мишеви играју.

— Част 7... рече у себи Шарл, који није био у стању ни елутити живот и навике у овој кући.

“ — Дај ми моју чашу, Нанона, рече чича.

Евгенија донесе чашу. Гранде извади из преника рожаст нож са широким сечивом, одсече кришку хлеба, узе мало масла, пажљиво га размаза и стаде јеети стојећи. У том тренутку Шарл је заслађивао своју каву. Чича Гранде опази парчад шећера и погледа у жену, која пребледе и приђе три корака; он се наже на уво јадној етарици и рече јој:

— Од куда вам оволики шећер 7

— Нанона га донела од Фесара, нисмо имали.

Није могућно ни замислити како је живо овај неми призор занимао ове три женске: Нанона беше изишла из кујне и гледала је у дворницу да види шта ће бити. Шарл, пошто је окушао капу, нађе да је сувише горка и заиска шећер који Гранде беше већ затворио.

— Шта хоћете, синовче 7 рече му Гранде.

— Шоећера.

— Сипајте млека, одговори домаћин, па ће вам кава бити елађа.

Евгенија поново узе тањирић са шећером, који Гранде беше већ затворио, и метну га на сто гледајући мирно у свога оца. Заиста, Џарискиња која својим елабачким рукама придржава свилене леетвице, да би олакшала бегетво своме љубавнику, не показује више одважности но што је показала Евгенија кад је поново метпула шећер на сто. Љубавник ће наградити своју Парискињу, која ће му поносито показати своје повређене руке, чије ће нагњечене вене бити окупане сузама, пољупцима, и залечене уживањем; док Шарл није требало никад да проникне тајну силног узбуђења,