Srpski književni glasnik

426 Српски Књижевни ГлАСНИК.

Ах! не реците ми никад: није тако, Ни моје срце да то лаже себи!

Јер ја бих плак'о, ја бих вечно плак'о, И никада се утешио не би...

Ј. ДУЧИЋ.

ПРЕГЛЕД НАЦИОНАЛНО-ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА СРПСКОГА У Х1Х ВЕКУ. (2).

Чим је устанак успео и мир се повратио, Кнез Милош беше у брзо, не чекајући никаквих признања из Цариграда, навалио да народу залечи ране којему зададе нечовечна владавина дотадашња и још нечовечније угушивање устанка. Одмах се земља уређује, судови се и друге власти постављају, безбедност настаје, сетаповништво се множи, привреда се и трговина развијају. Годипе 1817 заснова се народна династија, на коју све више погледа Србин ода свуда. Неуморним петнаестогодишњим радом Милошеве дипломатије доби Србија и међународно признање свога бића. ХатишериФи 1850 године ујемчише јој дотле непризнана права, а 1835-ћа донесе јој проширење граница, донде докле их је имала у првом устанку (1812 године).

Напредак се осегио и у Црној Гори. Она се после 1815. дуго одмарала и прибирала, па се под владиком Радом (1839—51) поче уређивати. Почеци беху мучни а успеси спори и незнатни. Па ипак поступно и она постаје средиште које еве силније привлачи к себи суседна православна. племена. под еултаном. А како је и њу саму највише била створила борба с исламом, па ни сад на њеним границама никако не беше сталнога мира, она постаје у Српству символеки представник његове борбе ес Турцима. Тако Црној Гори и новији догађаји одржаваху верско обележје, које јој је прошлост њена. дала. Га јој је црта још виднија била што јој на челу. беху православни митреополити.

Устанак који је Србију створио (1804—15) имао је такође и верски характер, па је ту белегу имало и све