Srpski književni glasnik

428 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

пародна. После ће Бошњаке (1849) и Херцеговце (1850) још више еломити у име Цариграда Омер-паша, те ће cpeдовечна. сталешка Босна бити доведена до близу политичке пропасти. Најгоре је међутим што они остају туђи новом животу српском, те живе без икаке узајмице са својом околном браћом. · Њима је туђ сав државни рад и напредак у Србији и у Црној Гори.

Али ако обе кнежевине не привлаче Србе муслиме под Турском, не привлаче ни католике у Аустрији. Друкчије је пак се тамошњим православнима. Истина, ни њих оне не привлаче онолико колико султанову рају; ипак они две младе српске државе, нарочито Србију, обавијају свом топлином душе своје. Политичке границе не сметају да се они се тамошњом браћом сматрају као једно. Свест о јединству ојачаваху и подмлађиваху, с једне стране, и у већине тамошњих сељака, као и по осталоме Српетву, народне песме, како их гуслари разношаху а, се друге стране, у свештенства, учених људи и у грађанском реду ондашња „славјанска“ и „славено-серпека“ књижевност. После придође и утицај нове вуковеке српске књиге, силан особито у омладине школске.

Тако се и у Аустрији, поред све Метернихове реакпије и притиска, православни Срби духовно осећају све боље. 'Томе нису стварно сметали ни сами огледи чињени у другој и трећој десетини века за црквену унију с Римом: они изазиваху отпор у народа; а како је овај на крају крајева те огледе сузбијао успешно, дух победе ношаше се над тлаченима.

Тај наш народни развитак ишао је упоредо с општим током јевропскога живота, а пособице словенскога: из целе средње Јевропе долазе к нама националне идеје, те идејама и тежњама које већ беху у нас дају нове хране, систематишући их и оеветљавајући их теоријом. Po је исто почео радити тридесетих година и панелавистички покрет, који дође са северозапада словенскога, па му хране стизаше и с истока. Народни се покрет усталаса, и он све више јачаше што се примицаше 1848 година. Чак се, полагано