Srpski književni glasnik

43 СРпски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

маху стубове на којима почиваше Метернихова Аустрија. Једино их националне тежње почињу везивати са Хрватима, па нешто и е осталим аустриским Словенима. Целокупно тадашње стање српеко, колико унутрашње толико према спољашњим чиниоцима, најбоље се показало у догађајима 1848/9 године.

Четрдесет осма донесе сукоб е Маџарима који, пошто су дуго били потискивани од Беча, беху опет дошли до политичког утицаја и моћи. За оно време док нису били у сили, између њих и Срба није било ничега о чем би се радило политички. Али ипак Маџари једнако сматраху Србе као беду која је улетала у маџареку домовину и државу, као народ који се, од преласка преко Саве и Дунава, етавио у службу Бечу против“ њих, и који је као плату за ту службу добио права која крње права њихове отаџбине. Кад Маџари добише 1848 године не само слободу него и власт над Угарском у своје руке, они се одмах окретоше противу Срба, да им та права збришу. У интересу свога самоодржања Срби тад устадоше да се бране. А како се Маџари у то време сукобише и е Бечом, против њих се нађоше, напоредо, Беч и Срби. Жељни да се на некога наслоне, а вољни да одбране цара од напасти, ови приђоше Бечу, те се обнови између њих, напрема Маџарима, стара веза из ХУШ века. У ствари, Срби се још једном етавише у службу ћесару. Бранећи себе, они по кривици маџарској, по историској Фаталности, брањаху уједно Беч с његовим насиљима, неправдама и нечовештвима, вршеним у то време и противу Маџара и противу Талијанаца и евих других који у име слободе устадоше на оружје. Још једном Срби по невољи брањаху од бујице новога јевропескога живота застарелу и у многом преживелу прошлост, од које ни они не виђаху много добра.

Као год што мало пре стара. српска муслимека Босна подлеже у борби се напреднијим Цариградом, тако и пра вославни Срби у Угарској подлегоше у борби е револуциопарном Пештом. Залуду им беше и помоћ братских хиљада које стигоше из Србије, да им се нађу на невољи (јер