Srpski književni glasnik

ПРЕГЛЕД НАЦИОНАЛНО-ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА. 431

Србија не могаше њих оставити да сами гину као што је Бошњаке остављала). Од страховите освете и казне за своју дотадашњу спрегу с Бечом буду угареки Срби спасени интервенцијом Паскијевићеве војске, која их ослободи Maџарскога беса и предаде старању бечкога двора. Доследан себи, Беч и њима плати германисаторском и насилничком Баховом владавином, ублаживши је за њих неким пролазним уступцима. То беше доба Српекога Војводства, које, у колико беше српеко, беше опет чисто православно и бирократско. —

1848 година готово није ни дирнула Србе изван Угајске, сем мало оне у Далмацији и што се Црногорци у један мах спремаху да се, као год Срби из Србије, умешају у догађаје који се развијаху у ћесаровини.

Србија у то време беше као у неком национално-политичком дремежу. Њено прво напредовање и снажење њена националног значаја беше наишло на сметње, најпре у нередима који у њој настају почетком 1835 тражењем уставних уредаба, а особито 1838 године завођењем „турскога устава.“ Ти немири донеше 1839 насилну промену владаоца, а 1842 и промену династије. То беше тежак удар за Србију и за народно питање српско. Династију која је, као своју политику, била примила националну мисао народа свога замени владавина која је за евој успех много била дужна сплеткама стамболеким. Стога поглавице преврата од 1842 године осташе и даље под закриљем туђинским и у служби њему; малобројна и немоћна олигархија која тако приграби власт у земљи одрече се српске националне политике. Као у накнаду за то, сва се олигархијина брига поклони уређењу и унутрашњем развићу државном. Може се управо рећи да је тек тада пресечено у младој кнежевини дотадашње колебање између источњачког и јевропеког облика владавине и да је преобладала тежња да се у њој створи уређење и законитост јевропских држава.

Уређивала се и Црна Гора, али у другом духу. Тамо је владику Петра П. наследио синовац Данило (1852—1860), али не као владика него као кнез Црне Горе и Брда. — Про-