Srpski književni glasnik

454 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

све јачи народни покрет ближих и даљих Словена захватају и њих еве више, и дижу их из некадашњега застоја и усамљености. У њих се јавља доста Jaka „славјанска“ тежња, која тражи каку ширу словенску заједницу, нарочито е католичким Јужним Словенима. Ипак многи од њих, и у Босни и у Херцеговини и у Далмацији, као и у Славонији, пристају после 1860 године одлучније у српско коло. Тада су већ приспевали појасови нове школске омладине, васпитане у савременим национално - либералним начелима. Тада су први пут широки кругови образованих синова српеких примили мисао о јединегву народном без разлике вере. — Истина, и самим православнима. још је православље, као „народна вера“, много ближе ерцу; а није могло друкчије ни бити, кад је пет стотина година историје заједно са свим народним песмама говорило и певало само о борби правоелавнога крета с полумесецом. — Главни чинилац који је однеговао цело ово ново колено беше Вуков дух, а то значи идеалистични национални дух. Оно се највише васпитавало и учило на песмама народним; по њима је снивало о прошлости и о будућности; па се песмом и народу обраћало. Омладина беше ева срце и машта. Народ, млад по политичком развићу, идеалист по темпераменту, прихвати њене идеје и њу саму. Неће много проћи па ће се готово сви школованији људи стопити у њу, те ће скоро цела народна интелигенција чинити српску омладину. То беше бујно доба заноенога енивања, право омладинско време, омладинеко по стварности много пре него што се и само то име јавило.

Огњиште покрету беше српска Војводина у Угарској, а морални представник му вођ тамошњи Светозар Милетић. Што је вођетво народно у Угарској прешло с митрополита (патријарха) на адвоката Милетића беше добитак чисте српске мисли, а губитак православнога. клерикалисма, као што је то исто било недавним оснивањем световне владавине у Црној Гори, И на Милетићевој застави стоји исписано чување народних предања, старога духа и особина народних ; али су идеје његове и његових другова далеко

И

њу