Srpski književni glasnik

КАРНЕВАЛ У ЦАРИГРАДУ. 441 само се очекивао долазак „Умерених“ па да се сви крену. С тога „Умерени“ са Петром Зеном ударише на дом ФЛОрентинског баила, позваше га на свечаност с његовима, ставише их све у своју средину и спроведоше пред двор Грити-ев, а одатле до дворане, где их други дочекаше и у њу уведоше.

Улазећи у дворану, на једној малој узвишици званице затекоше једну групу од стотину госпођа, одевених у доста скупоцену одећу, а испред њих на великој простирци беху неколике Туркињице, које их увесељаваху својом свирком, како им не би било дуго време, док се не почне са извођењем утврђенога програма. Кад се пак званице разместише по дворани, после малог ћутања отпоче представљање „Психе“, коју извођаху чланови друштва „Умерених“, али. тако лепо и тачно, да су гледаоци били потпуно изненађени, а при том не осетише ни мало досаде, и ако је представа трајала доста дуго. Посматрајући то многи од гледалаца у мислима били су се пренели далеко с оне стране мора у своју земљу, мисли су изазивале једна другу, па им се чинило као да нису у Цариграду, тако озлоглашеном са несигурности у њему. После тога настаде игра (танац), у којој поглавито учестоваше гоепође перотске, што је трајало читав сат, а затим дођоше на ред играчице Туркиње, које почеше са свирањем, наставише ес песмом а завршише игром, у којој, као год оно Циганчице на Флорентинској забави, умедоше да покажу сву лепоту и драж своју. Игра не уступаше игри оних других и заплењени гледаоци, поглавито мушкарци, имадоше још једном прилику да уживају посматрајући окретност и гипкоет витог тела, које се савија и повија као нежни цвет на витој стабљици под ударом блажега ветра. „Очи гледалаца биле су тако рећи приковане на пластику тела, која се указиваше под хаљинама играчица“, и многи занесен жаљаше што игра дуже не потраја, јер на место чилих Туркињица и њихове игре настаде поново игра (танац) госпођа, с којом се заврши први део. Поноћ је већ била прилично одмакла, кад хитри