Srpski književni glasnik

ПозоРишнп ПРЕГЛЕД. 05 се могло наћи смешнијих, или бар оригиналнијих, могло · би их бити више, колико се хоће, кажем. Отуд извесна монотокија, од које донекле може да нас спасе добар глумац, премда се она и на његовој игри мора опажати. На крају првог акта падне кров на коњушницу и убије Кир Јањи коње. Сумњиво је, истина, да је Кир Јања, онакав какав нам је изнет, у опште имао коње и коњушницу, те да она узмогне пасти, и да коњи узмогну бити убијени; али то није главно. Главно је што знамо да ће у идућем чину Кир Јања кукати због те штете, али да га у том чину чека још већа: Јевреји му покраду новце. У трећем чину наравно још горе: банкротира Кир Дима. У четвртом могла би изгорети кућа Кир Јањи над главом, али тог чина нема, у петом нешто још страшније, и тако даље.

Стеријина је, међутим, заслуга што Кир Јањина логика ни у једном од ових ситуација не врда. Он има истина. само једну црту, која засењује све остале, али је та једна доследно насликана. Што је год казао Кир Јања, са свога гледишта има право. Али уједно то што он каже и што кажу други у овој комедији, и у другим комедијима Стеријиним, бинске су речи необично сигурне. Ево и дан дањи не губе свој утицај, и неће га ни изгубити. · Нп једна од тих речи не пропада, свака пређе рампу и нађе одјека у нама као да је из наших уста извађена, чак и кад је глумци рђаво изговоре. То су те позоришне речи које резумују у једном тренутку ситуацију да се друкчије не може резумовати, или које карактеришу ч0века да се друкчије не може карактерисати.

Напротив интрига у комаду, Мишић и Јуца, Мишић и Савета тек онако је. И љубоморност Јањина. је само да би и с те стране смешније било. Стерију су његова опажања наводила на сатиру, он је био моралист. Нама. је, разуме се, све једно, да. ли је он штогод у тој тежњи дометао онима које је копирао, или су његови типови верне копије. И његове «покондирене тикве», и његове «зле жене», и његове «тврдице», имају црте које имају све покондирене тикве,

5