Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 67

и од улоге од неколико речи може нешто створити, кад се хоће и уме, стекао би велико признање.

Fe = =

Јужин је заиста отворио серију словенских гостију у Народном Позоришту. Још он није честито ни отишао

а дошао нам је устопце за њим други гост — управ гошћа — хрватска глумица г-ђа Шрам. Она за нас није нова, чак је и једну стару улогу — Дору — поновила.

Осим ове имала је још две Сардуове јунакиње: Мадам Сан Жен и Сипријену.

Чудна ствар. Г-ђа Шрам је, изгледа, млада женска, има у Загребу прве улоге, и то једне струке, у колико је то могуће у једном малом театру, имала је прилике да се у својој струци извежба, па ипак, од како сам је гледао последњи пут, све до сад, као да није много напредовала. Она је увек пмала нешто радвнодушно у игри, што напослетку није на одмет. Сад јој је та особина ојачала и, у овој мери развијена, она мало буни својом истрајношћу и упорношћу. Дешава јој се да пропусти испунити празнину између својих говора, те сви долазе неочекивано и затичу нас неспремне. Ја још нисам видео никог на бини да овако илуструје у једном смислу оно од вајкада спорно питање: да ли ваља да се глумац тако рећи удвоји, те да остане хладан и у најдирљивијим тренуцима, или ваља да се поведе за оним што има да нам одигра. Ова мирноћа с друге стране, од велике је користи г-ђи Шрам, јер услед ње добија местимице необичну природност у тону. Местимице, јер можда и зато што јој оскудева школовање у том правцу, фраза јој није вештачки склопљена чак ни онда кад је дикција тако благодарна, као у Сардуовим комадима, где ниједна фраза не промаша. Узмимо, на пример, онај подужи говор који Сипријена држи своме мужу, у првом чину, о мужевима и женама, о начину на који се састављају бракови, о сновима младе девојке и разочарањима младе жене, п тако даље. Тај говор, вештије изговорен, неће никад проћи без ефекта. То је као ра-

b*