Srpski književni glasnik

68 СРпски Књижевни Гласник.

кета коју пратимо очима у вис, док се не распрене и из ње не покуљају безбројне разнобојне звездице. Гледаоцима. се тада пи нехотице отме узвик, а тако је исто и у позоришту на завршетку оваког ватромета од речи. Г-ђа Шрам није имала потребне модулације у гласу, како је требало, није водила бригу о ефекту сваке реченице за се и о укупном ефекту свих тих реченица, и говор јој је прошао без ефекта. Мене је лично ожалостило што овако стоје ствари са. г-ђом Шрам, јер је она, поред г-ђе Милке Марковић и г-це Шумовске, била једна од мојих нада за наше Димине јунакиње.

Међу словенске госте гђа Шрам би се за невољу још могла и убројати, али не знам да ли позоришна управа урачунава ту и чланове Српског Народног Позоришта, који су нам такође дошли, и то устопице сви на броју за г-ђом Шрам, док још она није честито ни отишла, исте недеље, раставља нас само један четвртак! Могуће је да се то десило ес тога што је та трупа давала представе у Панчеву, па свратила код нас на које вече, али то није разлог којим се може руководити позоришна управа. Она има. своју рођену трупу која се није ове сезоне особито уморила ни новим комадима ни интерасантнијим репризама.

Мени је иначе, разуме се, врло мило да видим своје старе познанике из прека, и иначе, и прерушене у Шпанце и Французе.

Између ова два српска позоришта. постојале су везе час слабије час јаче, али увек довољне да и они нашу и ми њихову глумачку дружину прилично познамо. Ипак је, рекао бих, сад први пут да они уђу у наше позориште као у своје, и лепо је урађено. Има нечег нежног и дирљивог видети те вечите путнике, проносиоце српске уметности по нашим крајевима у Угарској, као што су се пекад календари и песмарице шириле по народу —— у београд еком позоришту као у њиховој кући.

За љубав овога, а у толико пре што им репертоар и не може бити богат, и што је овом приликом као би-