Srpski književni glasnik

70 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

старих рукописа. Само један рукопис п један одломак писани су на кожи, а сви остали на хартији. Датпраних има само 91 и 1 одломак. Од њих један (бр. 58, српски) писан је пре 1490 године; три су из ХУТ века (бр. 15, влашкобугарски од год. 1519. бр. 34 од год. 1533, и бр. 28 од год. 1578, оба српска); једанаест их је из ХУП века (бр. 5, руски, бр. 27, 54, 85, 86, 92, 93, 97, 99, 107 и одломак бр. 8, све српски); три из ХУШ века (бр. 46 и 192. српска, и бр. 157 бугарски) и четири бугарска из ХХ века (бр. 130—133). Из кога су доба остали, из каталога се не може видети, јер оно мало исписа из текста за позне рукописе није довољно, да би се по томе могло одредити.

Ни садржином својом рукописи ове збирке He одликују се разновреношћу. Готово све су књиге црквенослужбене, и међу њима се пстичу 2—3 требника збирком молптава, од којих су неке исписане овде у целини или у одломцима. Кад су из бр. 126 исписане молитве од Нежита, добро би било да су упоређене са већ до сад изданим молитвама (у Ктаппата и др.)

И овде као п у збирци. рук. Нар. Библиотеке и Рилског манастира (в. Бљлгарски преглед 1900, Х) види се занимљив факт како је у црквеној књижевности, нарочито у ХУТ и ХУП веку, српска реценсија јако потиснула бугарску, у самој бугарској писмености. Од 113 руксписа 82 су српска, 20 бугарских и 11 руских; а од 19 одломака 14 су српски а 5 бугарски.

Велики број записа изданих у овом каталогу нарочито уздиже вредност његову. Има их и о Хајдук-Вељку.

Старе штампане књиге унесене су у овом опису, по струкама, међу рукописе, а одломци рукописа одвојени су засебно. Боље би било да је учињено обратно, т. ј. да су одломци стављени на своје место међу рукописе, а штампане књиге да су издвојене засебно, m да се при опису њихову послужило Шафариковим и Каратајевљевим описом старих штампаних књига. Њих ma 94 m један одломак, и то 10 српских и онај одломак, + бугарско-влашке, 8 руских и 2 грчке,

ви еиња