Srpski književni glasnik

в2 СРпПски Књижевни ГЛАСНИК.

Изађох на ону страну где је њена кућа. Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и. једно дете његово — једино које је имао с Маријом — тетураше се онуда с бурадима. Више никог као да не беше ту код куће. «Мора бити да је на раду», закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.

Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и -— дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој... Или она ваљда не мари, да јој ја ма шта казујем“г.. (О) томе нисам смео дубље да размишљам.

Кад одох кући, мајка ме упита, хоћу ли да доручкујем. Друго ме ништа не упита, па чак ни где сам био. Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и чудећи се примети ми да сам нешто много ослабио. Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам. Затим узе да грди девојке из нашег села.

«Ни за једну не бих могла јамчити, да је како треба, рече.

— Ни за једну7

Баш ни за једну.

— Ни за Гилу% изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.

Мајка упре поглед у мене.

«Ни за њу», одговори, гледајући ми право у очи.

Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.

«Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.

Причувај се ти мало од ње. Не знаш ти какве Cy ове девојчуре овуда. Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.