Srpski književni glasnik

Бивши Људи. 421

— A ти7 котрљаш ли се, котрљаш “7 — рече му петим тоном капетан.

И макнув вилицом, он тако зЗатресе браду, да би скромнији човек могао то сматрати као поздрав, али тај би се пети покрет могао објашњавати и капетановом намером да премести своју лулу с једног краја уста на други.

— Имам нешго новаца, па се зато п котрљам. НоBal хоће да се обрће, па то п ја с њим радим.

Да би мало дирнуо капетана, трговац стаде лукаво жмиркати својим малим очима.

Дакле, не служи рубља теби, него ти рубљи, — коментарише Кувалда, а овамо гуши у себи жељу да удари трговца у трбух.

— А зар то божем није једно петог Море, кад човек има новаца, све иде глатко. Мука је без њега.

И трговац безочно, се притворним сажаљењем, упро очима. у капетана. А овоме игра горња усна, па се виде његови јаки зуби као у вука.

— Кад човек има памети п савести, може и без новца живети... Обично новац таман онда стигне, кад човек почне савест губити... ње све мање, а новца све више...

— То је истина... Али нма људи у којих нема ни новца, ни савести...

— Што је с тобом случај свакако још из малена 7 -— простодушно пита Кувалда, од чега Петуњикову заигра нос. Иван Андрејевић уздахну, зашкиљи очи, па рече:

— Мени је било суђено да још из малена претурим много што шта. преко главе!

— Могу мислити...

— Мучио сам се, те како мучио!

— А јеси ли их много намучио 7

— Такве као тебе Племиће 2. Свеједно... има доста њих које сам ја научио да пруже руку „у име Христово“ (за милостињу).