Srpski književni glasnik

424 СРпеки КњижеЕВНИ ГлАСник.

После неколико минута ево га се хартијама у руци и изразом великог чуђења.

— Гле, те хартијетине биле овде!

— Ех, ти... пајацу вашарски! А још си п војник био... — не пропусти Кувалда да га прекори, трзајући му из руку платнене корице е плаветном канцеларијском хартијом. Затим разастревши пред собом хартије, изазивајући тим све већу радозналост у Вавилова, капетан пх поче читати, разгледати и значајно мрморити. Најпосле ђипи по пође вратима, а хартије остави на келнерају и рече Вавилову:

— Чекни... немој их остављати...

Вавилов прибра хартије, метну их у фијоку, закључа и повуче да види да ли је добро закључано. Затим, замишљено тарући ћелу, изиђе пред крчму. Пред крчмом виде капетана, како мери корацима прочеље крчме, пуца претима и поново почиње мерити исту линију, замишљен али задовољан.

Лице Вавилова некако се напрегло, затим истегло и најзад раздрагало.

— Ристиде Фомићу! Је ли могућно — повика он, кад спрам њега дође капетан.

--— Таман је ли могућно! Више је од аршина захватло. То је само е прочеља, а колико је у дубину, сад ћу видети...

— У дубину Дубина је тридесет и два аршина/!

— А, сетио си се, обријана тиквог7

Како не, Ристиде Фомићу! Добро око ви имате: на три аршина у земљу види! — радује се Вавилов.

После неколико минута седели су један епрам другог у соби Вавилова, и капетан је, уништавајући великим гутљајима. пиво, говорио крчмару:

— Дакле, цео зид здања стоји на твојој земљи. Удри без милости. Доћи ће учитељ и написаћемо жалбу окружном суду. Ла се не би плаћала велика такса, тражићемо врло малу оштету и молити да се зид поруши. То се, мој лулаче, зове повреда граница туђег имања... веома

АЕ ДИЊ За