Srpski književni glasnik

496 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

спрам свију људи, ситих и неодевених у прње, п код свакога је то осећање стојало на разним ступњима развића. Оно је и изазивало код свију „бивших људи“ живо интересовање за тај рат, који је Кувалда објавио трговцу Петуњикову.

Две је недеље ноћиште живело у очекивању нових догађаја, и за све то време Петуњиков ни једанпут не дође на грађевину. Сазнало се да га нема у вароши и да му препис тужбе није предат. Кувалда је етрашио нападао практику грађанског судског поступка. Тешко да је икад ико с таквим нестрпљењем очекивао овога трговца, као што га очекпваху голаћи.

— Нема га, нема, мојега драгога...

— Е, мора да не воли више м-ме-не! — певуши ђакон Тарас, који се наелонио образом на руку, па баца комично тужне погледе на брдо.

Најзад, једнога дана, под ноћ, дође и Петуњиков. Дође на доста добрим таљпгама, којима је кочијашио његов син — румен младић у дугачком пругастом капуту и мрким наочарима. Везаше коња за скеле, па син извади из џепа кутију с траком за мерење, пружи један крај оцу, па онда почеше премеравати земљу, обојица ћутљиви и забринути.

— Hyro, нуто! кликну Кувалда победоносно.

Сви што се беху затекли у ноћишту, начетише се на врата да гледају, казујући. гласно своје мишљење о овоме догађају.

— Што ти је пуста навика красти, — човек краде чак и не мисли да украде, ризикујући да изгуби више но што је украо... сажаљева капетан, изазивајући код својега штаба смех н читаву поворку сличних опазака.

— Еј, море! — јавну се најзад Петуњиков, дарнут тим подемевкама; пази да те за те твоје речи не потегнем мировноме судији!

Не помаже ти ништа, кад немаш сведока. Рођени син не може сведочити у корист оца... — чини га пажљивим капетан.