Srpski književni glasnik

Бивши Људи. 427

— Кажем ти, припази! И ако си хајдук човек, наћи ће се и над тобом мајстор.

И Петуњиков попрети претом. Његов син, епокојан п залдубљен у рачунање, није ни обраћао пажњу на ту гомилицу, која се злурадо подемевала његовом оцу. Оп чак ни једанпут није погледао на њихову страну.

— Овај млади паук добро је испекао занат — примети Оглодак, пошто је пропратио сав рад и покрете младог Петуњикова.

Пошто је премерпо све што је требало, Иван AHдрејевић намршти се, попе се ћутке у таљиге, па ошину. А његов спин се, спгурним кораком, крете крчми Бавилова, и ту замаче.

— Ко би рекао! Тај млади лопов има куражи. Баш да видимо, шта ће сада бити 7 — учини Кувалда.

— Шта ће бити7 Млади Петуњиков купиће Јегора Вавилова..., рече Оглодак сасвим поуздано.

И онда цмокну уснама, а шиљато му лице доби сасвим задовољан израз.

— И теби је то, је ли, мило 2 — осорно га упита Кувалда.

— Волим да видим како човек једно планира, а друго пспада, — у сласт објашњава Оглодак, жмиркајући очима, и трљајући дланове.

Капетан пљуцну љутито, поћута и сви они осташе на уласку полу разваљене куће, гледајући ћутећки у врата на крчми. У том немом ишчекивању прође им више од једног часа. Онда се врата на крчми отворише, и Петуњиков изиђе. Исто онако миран као што је био и ушао, он застаде за тренутак, накашља се, подиже јаку од капута, баци један поглед на људе који га посматраху, па онда пође, на више улицом, у град.

Капетан га је пратио очима неко време, па се онда обрте Оглотку, и рече се горким осмехом:

— Још ћеш ти, сине скорпије и стоноге, имати право... Ти мораш да нањушиш сваки нитковлук... Већ се по лабрњи овог младог лупежа види да је добио што