Srpski književni glasnik

498 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

је тражио... Да ми је само знати колико им је узео Јегорка 27 Јер, узео им је, то је сигурно. Он је као и они. Морао им је узети... И Бог ме не убио, ја сам им све то удесио! Тешко је то признати своју глупост... Шта ћемо, браћо Никоговићи, кад се сав свет заклео против нас! Чак и кад пљунеш свом ближњем у лице, пљувачка пада теби натраг у очи...

Пошто се утеши овом мудром изреком, честити капетан баци један поглед на свој штаб. Сви беху разочарани, јер сви осећаху да оно што се десило између Петуњикова и Вавилова није се деспло онако као што су они желели. И свима је било криво због тога. Човека више кињи кад не може да учини коме какво зло, него кад не може да учини коме какво добро: јер, чинити зло, то је бар лака п проста ствар!

— Но, што стојимо овде као дедаци! Немамо шта више да чекамо... сем „алвалука“ који ћу, вала, извући од Јегорке! — рече капетан, погледајући мрко на крчму. Дође крај и нашем блаженом и мирном живовању под Јудиним кровом! Најуриће нас Јуда одавде без икакве церемоније. И о томе част ми је известити поверени ми „департаменат“ санкилота...

Коњец се потмуло насмеја.

— Шта ти је, бре, тамничару 7 — упита Кувалда.

— Мислим, куда ћу ја сада 7

— То, драги мој, то је велико питање... Нека ти твој Усуд каже куд ћеш, — рече капетан замишљено, па окрете у ноћиште.

„Бивши људи“ пођоше лено за њим.

— Сачекаћемо критички тренутак, — рече капетан. Кад нас избаце напоље, онда ћемо тражити другу јазбину. Дотле не треба горчати себи самом живот излишним бригама... У критичким тренутцима човек постаје енергичнији... и кад би се цео целцати живот могао сабити у један критички тренутак, кад би човек морао сваког секунда да дрхти за себе и за своју главурду, живога

„о А а, и реса а A а

~ “york S Bili NM ке bei,