Srpski književni glasnik

436 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

у Старој Србији или не. Захваљујући турској, према српском племену скроз непријатељској политици, њих је тамо све мање, а Арбанаса све више, од којих је добра половина. чист поарбанашен Србин, нарочито по Метохији и Косову, и даље к северу. Језик којим говоре најбољи је доказ о њиховом српском пореклу, а има породица, као на пример Махмудбеговића у ПЏећи и Am Драгића у Мојетиру, у којима се чува предање да су им стари били Срби. Па ипак то не смета њиховим свеснијим родољубима да траже, понесени националном свешћу која се тек буди, да се цео косовски вилајет са скадареким, битољским п јањинским споје у једну аутономну област којој би био на челу, са столицом у Бигољу, валија пореклом Арбанас. Ако се оправданост оваквих захтева мери према фактима, на којима су засновани, овај је и неоснован и неоправдан: неоснован, јер га Арбанаси не би могли постављати у овом облику да им према. Србима. нечовечна турска политика није помогла да се, на њихову штету, рашире ван својих етнографеких и историјских граница; неоправдан, јер вређа националне и политичко-економске интересе суседних народа, одузимајући им погодбе, без којих се не могу природно развијати. Варају се, према томе, арбанашки родољуби, ако мисле да могу за овакав захтев задобити симпатије Европе. Томе се противе, поред горњега, и ова три разлога:

1. Oce кратковременога периода Скендербегове борбе с Турцима, Арбанаси немају у својој прошлости ништа чиме би се особито одликовали, а данашњим својим радом свуда где су у додиру са Оловенима дају и сувише доказа да не заслужују да се, њих ради, учини неправда Србима. и осталим балканским народима који их надмашују у сваком погледу.

2. Политика, кад је њима. помогла да се неприродно и неправедно рашире, изазвала је, баш зато што је тиме ослабила. Турску, регенерацију којој је тежња: успоставити на Балканском Полуострву стање какво је било