Srpski književni glasnik

ПитАЊЕ о СТАРОЈ СРБИЈИ. 437

пре најезде Турака. Ако може бити између Срба, Бугара и Грка спора о Маћедонији, не може га бити између Арбанаса и Срба о Старој Србији која је овима драга не само због историјског пијетета који им је душу држао кроз векове робовања, него и због крупних национално-политичких интереса који се везују за питање о њезиној судбини. Турска је најезда ту затекла Србе; они су на Косову били крвав бој који је одлучио о судбини Балканскога Полуострва.

3. На Косову се и данас бије љута битка, истина друге природе и другим оружјем. али зато не мање важна, по својим последицима, за даљу судбину овога полуострва. У њој су опет главни борци Срби, као прелставници Словенства, против Турака и Арбанаса који су оруђе туђинских аспирација. Нестане ли Срба с Косова, словенска ће ствар изгубити, али победу неће славити ни Турци ни Арбанаси него она сила којој су служили оруђем у овој нечовечној борби.

Арбанаси нису ничим дали доказа да заслужују да им се тежње за аутономијом узму озбиљно. Напротив, баш су их злочинима, у којима се обелодањује ова данашња анархија, компромитовали на корист — Аустрије, чији гарнизони у плеваљском санџаку стоје готови да с позивом на 295. члан Берлинскога Уговора пођу до — иза Митровице, па и даље. С нестанком Срба из Старе Србије, једина је Дустрија која има стварних изгледа да се у њој учврсти. Успе ли — а на томе ради годинама с планом MH истрајно — велико је питање хоће ли и Италија моћи одржати ово мало тековина што их је задобила у арбанашком приморју, кад је његово залеђе у рукама силе, дорасле да је бије и сузбије. Њен је интерес, напротив, помоћи Србе, у толико пре што они, не одричући Арбанасима право на слободно и природно национално развиће у историјским им границама, не само немају ништа против италијанскога културнога утицаја у Приморју, него, имајући на уму средњевековну историју и данашње економске погодбе, налазе да је он и