Srpski književni glasnik

СпољАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ. 441.

његово дело. На састанку са кнезом Милошем он је тражпо да Срби положе оружје обећавајући једино да ће свога штићеника Сулејман-пашу заменити другим. Кнез Милош је одбио ове услове. Марашлија пак, коме је после овога отишао, покаже се врло попустљив према Србима; он је не само припадао странци мира у Дивану, већ је био и јако суревљив на босанеког везира. Кнез Милош му изјави, да су Срби покорни цару, али да су устали против Сулејман-паше и Турака зулумћара, и да је потребно, да би се ред и мир одржао у Србији, да се Србима учине концесије у унутрашњој управи земље. Марашлија се задовољи овом изјавом Милошевом п представи Порти да су жалбе устаника против Сулејманпаше оправдане и да они желе и даље остати верни поданици султанови. Под утицајем овога извештаја Beликога везира и протеста, који је у то време подигао руски посланик у Цариграду што је турска војска послата на Србију, Порта нареди великом везиру да се погоди са Србима и да благо управља народом. Ускоро после овога Марашлија је постављен за управитеља београдског пашалука, и у томе је достојанству и умро. Кнез Милош се погоди се њим тако, да је постао врховним кнезом над осталим кнезовима, да се Турци не мешају у унутрашњу управу земље, да Срби плаћају данак одсеком и да га сами скупљају. Марашлија је главни управитељ Срба и Турака, али ће само Турцима управљати. Сем тога уговорено је, да Срби предаду само велико оружје а мало да задрже за себе, и да се јаничари замене другим, добрим, Турцима из Румелије.

Погодба кнеза Милоша са Марашлијом била је врло неодређена и лабаве природе; она је имала толико важности у колико буде од султана ферманима потврђена, па п у томе случају питање је, да ли је ерпеком народу потпуно обезбеђено уживање учињених му уступака. Порта је могла, кад јој то прилике допусте, да погодбу кнеза Милоша са Марашлијом делимично или у целини нарушава. Већ у почетку покушавао је сам Марашлија да

.) ~: