Srpski književni glasnik

444 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

вољство и захвалност и да се не могу више се молбом обраћати на султана. На састанку са комесаром, који му је прочитао ферман, кнез Милош пзјави ла Срби не могу пристати на оно што им Порта даје и није се устезао да каже: да траже привилегије зајемчене букурешким уговором и да им је познато право Русије да се за њих заузме, али да онп ипак очекују све од великодушја султановог п да желе само њему бити захвални (авг. 1820). ;

Одмах за овим буде одређена нова депутација, која ће отићи у Цариград да поднесе народну молбу Порти онако као што ју је формулисао Строганов, п која је у Србији још више дотерана. Срби ву тражили: слободу богослужења, наследно кнежевско достојанство у породици Обреновића, границе Србије као што су биле 1813 године, скуп свију дација у једну суму, да се Турци не могу насељавати у Србији, унутрашњу самоуправу, право подизати школе, штампарију, карантине, итд.

На први поглед види се да је кнез Милош у овој молби јако проширио УШ тачку букурешког уговора. На име, тамо се тражи наследно кнежевеко достојанство које никако није условљено тим миром и на што Русија није могла принудити Порту. Русија се увек ограничавала против овога, ма да је признавала да се српске привилегије без наследног кнежевског достојанства не могу одржати. Питање о границама пето је тако задавало бриге и било је врло мало изгледа да ће се Порта приволети да врати Србији округе који јој се нису придружили 1815 године. Заиста, питања о наследном кнежевском достојанству и повраћај округа била су последња решења.

Депутација је дошла у Цариград око 15 новембра, и преговори су одмах започети. Порта је дала депутатима да пзаберу из влашких права п права архипелашких острва она која се њима свиде, и показивала. се врло расположена да уреди српско питање. Строганов је пак

пе аи,

7 5

и a

Zr o pTrGBHNMEKM”>~=