Srpski književni glasnik

СпољаАШЊА Политика СРБИЈЕ. 445

подстицао њену ревност. Алп српском је делу било суђено да претрпи нов застој, услед грчког устанка KOJI је сасвим заплео руско-турске односе, од којих је зависпло и српеко питање.

MI.

Ратови Катарине Велике, француска револуција, а нарочито Наполеонова експедиција у Египат, јако су допринели препорођају грчкога народа, који је почео сневати да па развалинама отоманске империје заснује нов политички живот. Поменута нак Наполеонова експедиција и дуги ратови између Француске и Енглеске уздигли су били на врло високи ступањ материјално благостање Грка. Сва трговина од Марсеља до Одесе била је у њиховим рукама; у евима пристаништима Средоземног Мора, па и у самом Лондону и Ливерпулу, онп су имали моћних и богатих колонија. Идеја Ригаса, који је за грчку пдеју мученички свршио у београдској тврђави, није пропала. Док су пеки грчки патриоти оснивали друштва са просветним циљевима, која су подизала, свуда где су могла, грчке школе, други су установили хетерију, тајно друштво револуционарног карактера, са разним степенима посвећивања и сепмболима (1814 год.). Друштво је прикупљало прилоге, куповало п раздавало оружје и припремало на устанак не само Грке већ и остале Хришћане у Турској. Оно је имало великог успеха. и бројило је међу своје чланове људе из свију класа, и то не само у Турској већ и у Трету, Букурешту, Москви и Петрограду. Овом успеху допринео је п вешто растурен глас, да је сам Александар 1, руски цар, на челу тога друштва, у чијој је околини заиста било врло одушевљених присталица. хетерије.

Хетеристи су јако полагали на то да придобију Кнеза Милоша за свој план. Од 1817 године, они су били

у преписци с њим, али је кнез Милош врло хладно при-

мио њихове понуде. Уопште грчка ствар није нашла симпатије ни код Срба ни код Румуна. Срби су позна-