Srpski književni glasnik

СпољАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ. - 443

је слао депутате у Цариград, који су, почев од 1516. године, наваљивали да се ферманима утврди положај Србије према Порти. Ово је морао чинити тим пре, што су рускотурски преговори, као што смо видели, застали, а било је много питања од врло ветиког интереса за Србију, које је требало што пре уредити. Али депутати кнеза Милоша нису постигли жељеног успеха. Порта је избегавала да одговори на молбе српских депутата, или би дискутовала њихове захтеве, утврдила погодбу, али не би издала ферман на то. Строганов није одобравао нестрпљење кнеза Милоша, и желео је да се решење српеког питања одложи, док Русија не буде у стању да енергично предузме ревизију букурешког уговора, и упозоравао је кнеза Милоша на извесне опасности, које могу због његовог наваљивања изићи за Србију. Али 1820 године био је постигнут потпун споразум између кнеза Милоша п Строганова, који је у емиселу својих нових упутстава предузео преговоре се Портом.

Како је српска депутација, послата у Цариград маја 1820, доста заплела послове, радећи без споразума са руским послаником, Строганов саветује кнезу Милошу да затражи од Порте комесара који ће доћи у Србију да саслуша жеље народне. Сем тога он начини, по материјалу који му је кнез Милош послао преко свога агента Михаила Германа, пројекат молбе, коју ће Срби предати Портином изасланику.

На захтев депутације и руског посланика, Порта одреди свога комесара п пошље по њему ферман, на који је имао да приволи Србе да пристану. Како је Строганов дознао да тај ферман ни у колико не одговара жељама и потребама српског народа, пише кнезу Милошу да га енергично одбије. Заиста, тим ферманом Порта није давала никакве правице Србима, и по њему они и даље остају према њој у своме старом положају. Сем тога Портин је комесар тражио да се кнез Милош са старешинама потпише на нарочитоме једном акту, који је донео из Цариграда, а којим Срби изјављују своје задо-