Srpski književni glasnik

446 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

вали Грке по грамжљивим фанаријотским владикама ; Влашка и Молдавија пак биле су процвилеле под владом фанаријотских кнежева. Напротив, класичке успомене

изазивале су симпатије целе западне Европе, која је с пн-

тересом пратила морални и материјални препорођај грчкога народа.

Кнез Милош је имао и специјалних разлога да буде обазрив према хетеристима, који су очевидно ишли на то да општи устанак у Турској употребе нарочито у своју корист. Године 18290, он је био послао депутацију у Цариград, да уреди односе Србије према Порти, а на основу букурешког уговора, који је Србима гарантовао доста опширне привилегије. Спгуран у заштиту Русије, кнез Милош се надао најбољим резултатима од тих преговора, и прве вести које је отуда добио само су га учвретиле у тој нади. Сем тога кнез Милош је био у својој души консервативан. И ако се био ставио на чело другог српеког устанка, он је избегавао за целе своје владе револуционарне мере према Порти. У ово време он је већ био одбио понуде Али-паше јањинеког, који је већ пристао уз хетеристе и који га је позвао у савез против султана; боља судбина није очекивала ни понуде Александра Ипесилантија, који је 1820 године постављен на чело хетерије, у намери да се акција што пре предузме. Ипеиланти се много уздао у то што је његов отац, као влашки кнез, чинио велике услуге Србима за време првог устанка, и држао је као поуздано да ће пристати уз хетерију. У своме писму од 24 октобра 1820, он управо издаје заповест кнезу Милошу, у име славне владе, да устане на оружје, уверавајући га да ће за месец дана цела Турска огрезнути у устанцима и да ће Русија помоћи устанике. Али Кнез Милош се није обазпрао на овај доста неполитичан позив. Он је добро познавао руску политику и снагу хетерије. Заиста, међу њеним члановима није било једнодушности. Неки су хтели, као Савас, да све буде тачно спремљено и да се учини погодба ca Србима, па да се онда отпочне устанак.

"и бе дивна, ku