Srpski književni glasnik

448 СРпПсСки КњижеВНИ ГлАСник.

Покушај Ипесилантијев у Молдавији и Влашкој остао

је без успеха. Главни удар је дошао од стране Русије. Ми смо видели да је цар Александар узалуд покушавао да покрене источно питање на бечком конгресу,

тражећи протекторат над Хришћанима источно - православне вере у Турској. Ипак бечки конгрес није остао без последица по источну политику Русије, од чијег је правца тако јако зависило ерпеко питање. Иницијативом рускога цара био је склопљен 14 септембра 1815 тако звани уговор Свете Алијанције између њега, аустријског цара и прускога краља. Тај је акт мистична изјава религиозних, моралних и политичких принцица у неодређеним и библијским изразима, без икакве тачне одредбе предмета. У практичној примени тога акта показало се као да је његова главна намера била, да осигура од револуционарних покрета међународни поредак у Европи, онако како га је учвретио бечки конгрес, т. ј. одбрана такозваног принципа легитимитета против револуционар них начела. Прожети овом идејом, чланови савеза усвојили су принцип дипломатске или оружане интервенције свуд где би се појавили преврати или нереди. Баш кад је држан конгрес у Љубљани, на коме су владаоци решавали о нередима у Напољу, стигне им гласе о упаду Ипеилантијевом у Молдавију. И ако је јавно мњење у Европи било за Грке, европски кабинети су сматрали да је распад отоманске империје неизбежан, ако грчки устанак постигне свој циљ, и да ће се само Русија тим распадом користити. Метерних, за кога је одржање Турске било политичка. догма и који је у угушивању либералних покрета. гледао једини епае хапебуршке династије, успе да представи цару Александру: да је грчки устанак „нов удар револуционара, учињен у намери да се пажња савезника. скрене на Исток, да би на тај начин револуционарни покрети имали слободно поље у Италији, Немачкој и Француској.“ Његовим наваљивањем суве-

рени, скупљени у .БЉубљани, пристану да у исто време“

изјаве у Цариграду „да верни јавно исказаним принци-