Srpski književni glasnik

СПољАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ. 449

пима, они неће никад и ни на коме месту подржавати непријатеље јавнога реда.“ И ако је дакле Турска била нехришћанска земља, и ако није узела удела у бечкоме конгресу, принцип легитимитета био је и њој признат. Грци су устали на оружје против евог законитог господара, султана, и хришћански савезници су стали на његову страну. Уговор Светога Савеза, који је јако био преплашио Порту, јер јој се чинило да је то споразум хришћанских владалаца за креташку војну против ње, изгледао је сад као једини спас за Турску.

Успех Метернихов био је потпун. Александар I, руски цар, против својих личних симпатија и симпатија свога народа као и традиција руске политике, изјасни се против грчкога устанка. Гроф Каподистрија својим писмом од 26 марта јави Строганову у Цариград, да цар „јавно и свечано осуђује“ покрет. Истога дана он одговори и Ипесилантију, који је тражио цареву помоћ одмах по упаду у Молдавију, да се нема надати никаквој IIOмоћи од Русије.

Ипсиланти је био врло хладно примљен од Румуна, који, уживајући доста опширне привилегије под заштитом руском, нису хтели да се у корист Грка баце у вртлог револуције. Кад се пак дознало да је Русија против овог предузећа, многе Ипсилантијеве присталице изгубе сваку наду на успех. Барон Строганов, у духу политике своје владе, већ је био дозволио да турске трупе уђу у румунске кнежевине, под условом да се после угушења немира повуку отуда и да се поврати старо стање. Потучен код Драгачана на Алаути (јуна 1521), Ипеиланти побегне у Трансилванију, где буде ухваћен и послат у Мункач, где је остао у затвору еве до 1827 године.

И ако се Румуни нису одазвали позиву А. Ипесилантија, Грци у правој Грчкој и на острвима устали су листом на оружје (март п април 1821). Овај је устанак изазвао код Турака ужасно огорчење. Порта је у томе

устанку гледала заверу свију Хришћана у Турској и, да 29