Srpski književni glasnik

450 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

би пробудила мусломански фанатизам против Грка, она изда ферман, који је читан по свима џамијама. „У том ферману говорило се да су грчки устаници наумили да истребе све Турке, да спале њихову флоту и да разоре све стране Цариграда у којима живе Турци. Стога Порга позива сваког правоверног Мусломанина да узме оружје п да брани своју отаџбину, и да еви буду готови на први позив“. Овај је ферман постигао потпун успех. Порта сама није била у стању да обузда масу у њеном беснилу, и Цариград се претвори у „људску касапницу“. На сам Ускре, васељенски патријарх буде обешен у свечаној одежди. Слични испадн против Грка појавили су се п по другим местима; храмови су пљачкани и епаљивани. Сутра дан по убијетву патријархову Строганов изјави Порти своје негодовање, а 6 јула, по заповести своје владе, стави Порти ултиматум тражећи од ње: да узме Хришћане у заштиту, да васпостави цркве и поврати оно што је из њих разграбљено, да прави разлику пзмеђу невиних и кривих у револуционарном покрету, амнестију за оне који у извесном року положе оружје п најзад да повуче своју војеку из Влашке и Молдавије. У противном случају Порта се ставља у непријатељски положај према свима хришћанским државама и оправдава заштиту над Грцима. Како Порта пије дала повољан одговор, Строганов напусти Цариград, 29јула.

Услед устанка Владимирског и Ипсилантија, Порта умножи своју пажњу према српским депутатима, ма да су јој ти немири служили и као изговор да одложи ерпеке послове. Чим су пак настали нереди у Цариграду, она склони депутате у патријаршију, а одатле у Сарај. Порта се бојала да депутати не изгину, и да услед тога не букне устанак у Србији. У тим критичним тренутцима она је јако полагала да се тамо мир одржи. После одласка руског посланика из Цариграда, Порта је сматрала српске депутате као таоце за мир. Међутим кнез Милош, бојећи се да им Порта не наметне извесну погодбу, а и да би је натерао да их лакше пусти, одузме им пуномоћија да о српским стварима преговарају. Али о отпу-